Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Pazar na pari (Makedonski)". Rad ima 24 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 



Seminarska rabota

Po predmetot: Ekonomija

Tema: Pazar na pari

Prilep,2007

Voved

Vo svetot postojat pove}e vidovi na pazari, vo zavisnost od mestoto na odr`uvawe, {to se nudi na pazarot, za kakov vid na stoka se prodava ili kupuva i sl.

Postojat i finansiski pazari na koi se inkorporiraat tri vida na pazari i toa:

pazar na pari

pazar na kapital i

devizen pazar

Sekoj od ovie pazari ima svoe mesto, uloga i zna~ewe i site me|u sebe se povrzani. Finansiskiot pazar vsu{nost prestavuva zbir na golem broj na specijalizirani pazari, institucii, mehanizmi i instrumenti so ~ija {to pomo{ se vr{i mutacija na finansiskiot imot na subjektite. Pokraj nacionalni finansiski pazar postoi i svetski finansiski pazar {to e izraz na pomali ili pogolemi internacionalni pazari na pari ili kapital, i koj {to mu e dostapen na sekoj subjekt bez razlika na negovoto mesto na `iveewe i na negovite finansiski potrebi. Koga ima slobodna cirkulacija na pari i kapital finansiskiot pazar e idealen no i mnogu slo`en spoj na site internacionalni pazari. Internacionalizacijata ovozmo`uva sekoj subjekt vo zavisnost od negovite procenki, da se pomestuva od eden na drug pazar, baraj}i najprifatlivi i najatraktivni finansiski instumenti pod koi }e se plasiraat ili pribiraat sredstvata.

Pazar na pari

Pazarot na pari prestavuva organiziran prostor kade {to pod opredeleni uslovi, organizirano se sretnuvaat subjektite {to raspolagaat so vi{ok na likvidni finansiski sredtva i gi nudat na kratok rok (najmnogu do edna godina) na subjektite koi imaat nedostig na finansiski sredstva. Na ovoj pazar vsu{nost se vr{i transakcija na pari~nite sredstva od suficitarnite kon deficitarnite subjekti, so utvrduvawe na rokot za vra}awe i cenata. Pazarot na pari gi inkorporira vkupnata ponuda i pobaruva~ka na kratkoro~ni finansiski sredstva i finansiski instrumenti {to se vr{at vo trguvaweto me|u u~esnicite na toj pazar.

Pojavata na pazarot na pari e predizvikana so pojavata na bankite. Vo bankite doa|a do koncentracija na pari~ni sredstva od suficitarnite subjekti, koi sredstva bankite im gi davaat na deficitarnite subjekti kako kratkoro~ni krediti. Sovremeniot pazar na pari vsu{nost e me|ubankarski pazar na pari.

Pazarot na pari gi ostvaruva slednive osnovni funkcii:

- mobilizacija i alokacija na kratkoro~ni

finansiski sredstva;

- obezbeduvawe likvidnost na ekonomskite

u~esnici vo transakciite;

- utvrduvawe na cenata na finansiskite

instrumenti;

- transmisija na monetarnata politika;

Neophodni uslovi za efikasno funkcionirawe na pazarot na

pari se:

da postoi vi{ok na likvidni slobodni sredstva (od naselenieto, firmite, buxetskite korisnici, finansiskite institucii i dr.);

...

 

-------------------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.---------------------

    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]